Једном
приликом нам је блаженопочивши старац Јулијан студенички рекао: „Немојте се
много око тога замарати, ни пост, ни молитва, нити ваша бдења, нити јадиковања,
ни кукњава ту не може много помоћи, једини је лек не уважавати та његова
нашаптавања!“ To је поуздан лек.
Пост и молитва могу много да помогну, али гледајте, ако та нашаптавања будемо
уважавали узалуд постимо.
Има једна
прича код владике Николаја како је неки бискуп постио страшно много, мучиле га
помисли и на крају оде код папе Лава Великог и каже: не знам шта ћу, петнаест
година се борим. Папа га гледа сажаљиво: човече ти си ослабио, једва си жив,
шта се дешава с тобом? Ето, каже онај, од мисли паклене не могу да се изборим,
постим не би ли Бог од мене то отклонио, али не помаже. Папа рече: дете Божије
што себи то дозвољаваш, немој уважавати паклене помисли и силе које нападају
на тебе; држи се Христа, једи умерено, служи како те је Бог даровао и не бој
се. Успео је.
To је најпоузданија
одбрана, не уважавати напад помисли. Упоредите, идете путем и неко псето лаје
на вас преко ограде и ако га ви не уважавате оно лаје, лаје, па престане и ви
пролазите не придајући му никакав значај. А ако станете да му вичете: ћути, не
лај, шта хоћеш, још више ћете га изазивати, оно ће побеснети, чак ће скочити
преко ограде на вас. Тако ради и сатана. He уважавајте га и он мора да иде тамо где су места пуста и
безводна.
Игуман Стефан, Велика Ремета
Коментари
Постави коментар